Politizacija prijateljstva

U Muzeju savremene umetnosti Metelkova u Ljubljani, 1.jula otvorena je internacionalna izložba pod nazivom Politizacija prijateljstva. 

Na poziv kustoskinje Bojane Piškur, KURS učetvuje na izložbi sa radom Lekcije o odbrani. Ovaj rad je prvi deo istraživanja o ulozi radnika u kulturi u jačanju antifašističkog pokreta i njihovom učešću u NOB-u.

Lekcije o odbrani, KURS, 2014

Na izložbi učestvuju: Roberto Barandalla & Darío Schvarzstein, Jože Barši, The Beehive Design Collective, Ivan Cardoso, Juan Downey, La Escuela de Valparaíso, Galeria Chilena, Group Material, Grupa šesterice avtora, Jugoslovanski nadrealisti i politika nemogućeg, Minna Henriksson, Roberto Jacoby, KURS (Miloš Miletić & Mirjana Radovanović), Manga Rosa, Roberto Mardones, Tina Modotti: Farewell to Photography, Andrej Monastirski (Kolektivne akcije), Museo de la Solidaridad / Muzej solidarnosti, Santiago, Čile,Madness in the Eighties: Anti-Psychiatry Movement in Slovenia, Grupa OHO, Zoran Popović, THE PLAY, The Real Estate Show, Benet Rossell, Škart, Josip Vaništa (Gorgona).

Kustoskinja: Bojana Piškur
Ko-kustosi: Isabel García Pérez de Arce i André Mesquita

Više fotografija sa izložbe možete videti ovde

Mural "Borba, znanje, jednakost"

Četvrtog aprila 2014. godine KURS udruženje je predstavilo svoj mural pod nazivom “Borba, znanje, jednakost” u ulici Gospodar Jevremovoj broj 31.

Autori murala su članovi Udruženja KURS: Miloš Miletić i Mirjana Radovanović, a kao asistent na oslikavanju murala je učestvovala Martina Petrović studentkinja Fakulteta likovnih umetnosti.

Izradu murala je podržala fondacija Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe, dok je administrativnu podršku pružila opština Stari Grad.

O muralu „Borba, znanje, jednakost“

U istraživanju “Istorijat oslikavanja murala u Beogradu” koje je Udruženje KURS sprovelo 2011/2012. godine jedan od bitnih izvedenih zaključaka je da u Beogradu ne postoje murali koji bi se osvrtali na istoriju radničkog pokreta i antifašističke borbe. Usamljeni primer je mural iz 1977. godine na ogradi SKC-a pod nazivom „Za jedinstvo i solidarnost sa narodima Latinske Amerike“ koji je oslikala grupa umetnika iz Čilea “Brigada Salvadora Aljendea” u saradnji sa lokalnim umetnicima.

Osim ovoga, u Beogradu nema murala koji bi predstavljali istoriju radničkih borbi i studentskih pokreta. Nisu predstavljeni ni Narodnooslobodilačka borba kao ni antifašistički pokret. Kada ovo spominjemo, želimo da podsetimo na “spomeničku” ulogu murala, koji ne mora biti samo estetski zahvat u gradu već može imati i svoju edukativnu funkciju.

Mural „Borba, znanje, jednakost“ se osvrće na borbe za bolji materijalni i društveni položaj koje su studenti Beogradskog univerziteta vodili između dva svetska rata. Jedan od važnih momenata u toj borbi je bio i Aprilski protest 1936. godine kada su studenti uspeli da se izbore za svoje zahteve. Nažalost, tokom tog protesta, 4. aprila je ubijen student Žarko Marinović - taj dan se obeležava kao dan studenata Beogradskog univerziteta.

Ovaj istorijski osvrt pomaže u reflektovanju trenutno lošeg položaja mladih ljudi i nužnost njihovog aktivnijeg uključivanja u političko delovanje. Studenti su danas , kao i dvadesetih i tridesetih godina XX veka, suočeni sa teškim materijalnim položajem - visoke cene školarina i taksi, skupi materijali i literatura. Pored toga perspektiva završetka studija se ne čini ništa boljom - nezaposlenost, ili alternativa odlaska u nesigurnost emigracije. Ipak, ovakav položaj ne vodi isključivo u apatiju. Sve je prisutnije artikulisanje politika koje žele da pruže alternativu postojećem kapitalističkom sistemu.

U samoj izradi skice, KURS se kao i u dosadašnjim radovima koristio arhivskim segmentima i istorijskim informacijama na osnovu kojih je kreirana kolažna kompozicija. Kompozicija murala je urađena po uzoru na naslovnu stranu lista „Mladi radnik“ iz 1923. godine. Muralom dominiraju dve figure (ženska i muška) koje koračaju napred i nose zastave. U centralnom delu murala nalazi se pesma Branka Miljkovića “Poeziju ce svi pisati” iz ciklusa “Kritika poezije”. Na vrhu se nalaze dve laste koje nose lente sa porukom “Borba, znanje, jednakost”. Mural treba pre svega da podseti na studentske borbe 30ih godina XX veka, ali i da podstakne mlade da se bore za svoja prava i poziciju u društvu.

Nakon predstavljanja murala “Borba, znanje, jednakost” u društvenom centru “Oktobar” održan je razgovor o sadašnjim I budućim studentskim borbama kao I projekcija filma Kontekst kolektiva “O solidarnosti”. Učesnici razgovora su bili Jelena Veljić, Vuk Vuković (CDA, Gerusija) i Miloš Miletić (KURS) a moderator Marko Miletić iz Kontekst kolektiva. Tokom razgovora je bilo reči o ulozi umetnosti u različitim društvenim pokretima - da li i na koji način umetnost može doprineti u stvaranju alternativnih politika. Zatim o tome šta su problemi na koje su studentski pokreti reagovali tokom poslednje decenije, na koje načine su se suprotstavljali komercijalizaciji i privatizaciji visokog školstva i da li i koliko su te borbe bile uspešne, kao I o blokadi Filozofskog fakulteta I novim načinima organizacije studenata. Video rad O solidarnosti istražuje zaboravljenu istoriju studentskih pokreta na Beogradskom i Zagrebačkom univerzitetu tokom dvadesetih i tridesetih godina XX veka, njihovu borbu za bolji materijalni i socijalni položaj, kao i mogućnost saradnje i odnose solidarnosti studenata sa drugim društvenim i političkim pokretima. U video radu prikupljeni arhivski materijal stoji u jukstapoziciji sa savremenim snimcima studentskih plenuma i protesta, umetničkim radovima i dokumentarnim materijalima o radničkim štrajkovima i blokadama kao i različitim socijalnim pokretima za zaštitu zajedničkih dobara. Namera rada je da podstakne nova istraživanja o studentskim borbama, reflektuje nužnost susreta atomizovanih društvenih pokreta, njihovo prepoznavanje i stvaranje šireg fronta borbe za bolje radne i životne uslove.

Više fotografija možete pogledati ovde.
Foto Nenad Nikolić

 

Zidne novine I i II

               Druga strana prvog broja Zidnih novina

U okviru kampanje "Kultura u protestu" Asocijacije NKSS udruženje KURS je objavilo dva broja Zidnih novina. 

“Zidne novine” je projekat koji svojom specifičnom formom, koja se lako umnožava i širi, teži da dopre na zidove lokalnih institucija kulture i organizacija u nezavisnom kulturno-umetničkom sektoru kao i drugih javnih prostora. Putem ilustracija i kraćih tekstova, “Zidne novine” obrađuju goruće teme u našoj svakodnevici, ali i one iz prošlosti koje treba da se aktualizuju, govore o radnom položaju umetnika i radnika u sektoru kulture kao i o materijalnim uslovima u kojima oni žive.

Prvi broj “Zidnih novina” pod nazivom Prekarni rad: Šta znamo o radnom položaju umetnika donosi kritička pojašnjenja pojmova kao što su prekarizacija, fleksibilizacija, eksploatacija itd, odnosno onih pojmova sa kojima se u polju umetnosti i kulture sve više susrećemo a koji su dominantna karakteristika celokupne društvene proizvodnje.

U drugom broju Udruživanje i borba: Šta znamo o materijalnom položaju umetnika? su tekstovi o materijalnom položaju umetnika koji su živeli i radili tokom tridesetih godina XX veka, o načinima borbe i udruživanja, njihovim učincima i posledicama za sledeće generacije, zatim o savremenom radnom i materijalnom statusu umetnika, te pitanjima kako dolaze do materijala i sredstava za rad, da li se i na koji način organizuju i šta zahtevaju.

Zidne novine je koncipirao i proizveo KURS u saradnji sa Kontekst kolektivom. 

Novine možete pogledati i preuzeti na adresi:
www.zidne.udruzenjekurs.org

                Druga strana drugog broja Zidnih novina

Unexpected Encounters

    Mural KURS udruženja, galerija Camera Austria, Grac, 2013.

KURS je u septembru 2013. na poziv Kontekst kolektiva gostovao na izložbi Unexpected encounters u galeriji Camera Austria u Gracu, koja je bila deo programa festivala Štajerska jesen (Steirischer herbst 2013) zajedno sa 0gms  iz Sofije (Bugarska) i kolektivom Beirut iz Kaira (Egipat).

U okviru ove izložbe KURS je izveo vizuelnu intervenciju u formi zidnih slika u samoj galeriji Camera Austria. Ovaj rad je objedinio različite teme i koncepte koji se pojavljuju u okviru postavke Kontekst kolektiva od pitanja materijalnog položaja umetnika, studenata i radnika do predstavljanja njihove borbe za bolji položaj. Polazeći od arhivskog materijala prikljupljenog tokom istraživačkog rada na ovim temama pokušali smo da analiziramo savremenu situaciju u kojoj se kao umetnici nalazimo u jako nezavidnom materijalnom položaju. 

Više fotografija možete pogledati ovde i ovde.

 

SAJT KURS-a

Od sada više o našem radu možete videti na sajtu KURS.
Posebnu pažnju skrećemo na Istraživanje o istorijatu oslikavanja murala u Beogradu, koje smo sproveli 2011. i 2012. godine uz pomoć Ministrarstva za kulturu i informisanje Republike Srbije. Pored ostalog u toku istraživanja smo na mapi grada zabeležili murali oslikane u Beogradu od 1970. godine do danas.


View Murali u Beogradu in a larger map

Više o istraživanju pogledajte ovde.

Guest Room Maribor

Rezidencijalni program GuestRoom Maribor, u okviru Evropske prestonice kulture Maribor 2012. Dva člana KURS-a su boravila u Mariboru u toku avgusta. Projekat se sastojao od oslikavanja fasade galerije, oslikavanja 4 panela i razglednica sa portretima privih streljanih civila u Mariboru 1941. mural na galeriji Guest Room Maribor, Koroška cesta

detalj

oslikani paneli

više fotografija možete pogledati ovde

BLOKADA FAKULTETA LIKOVNIH UMETNOSTI

fotografija preuzeta sa grupe STUDENTSKI PROTEST 2012

U ponedeljak 15. oktobra u 9 časova počeo je protest studenata i studentkinja Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Blokada fakulteta je počela predavanjem spiska zahteva upravi fakulteta, Univerzitetu umetnosti i nadležnom ministarstvu.

Zahtevi studenata su isključivo socijalnog karaktera i usmereni su ka odbrani prava na obrazovanje, koje sve više postaje dostupno samo privilegovanom sloju stanovništva.

Od početka primene Zakona o visokom obrazovanju 2006. godine, oktobarski protesti studenata su postali tradicija. Iz nekoliko razloga ovogodišnja “pobuna” studenata Fakulteta likovnih umetnosti je specifična. Posle prošlogodišnje burne jeseni, sa blokadama Filozofskog  i Filološkog fakulteta u Beogradu, državno rukovodstvo je izgleda pokušalo da spreči isti scenario ove godine i kupi “studentski mir”. Tako je Skupština Srbije krajem septembra usvojila izmene Zakona o visokom obrazovanju po kojima se studentima koji sakupe 48 bodova omogućava upis na budžet. Većina fakulteta je jasno shvatila ovakvu političku odluku nove vlade i svojim studentima omogućila nesmetan upis u narednu godinu. Kako je školski sistem u Srbiji potpuno uništen i zapušten, jedna odluka vlade nije mogla da spreči pucanje sistema. Tako su ove godine protesti počeli na Fakultetu likovnih umetnosti, koji je deo najmanjeg državnog univerztieta i skoro zaboravljenog Univerziteta umetnosti. Kao specifičnost treba istaći i odluku studenata da odmah krenu u blokadu fakulteta. Ovakvom odlukom studenti su ubruzo skrenuli pažnju na svoje probleme.

Pod pritiscima neoliberalne ideologije, koja je zahvatila i obrazovni sektor, država se sve više povlači i sve manje ulaže u obrazovanje, a samim tim i u razvoj fakulteta. Odvajanja za obrazovanje iz budžeta Republike Srbije konstantno smanjuju, a Ministarstvo prosvete ne isplaćuje novčana sredstva fakultetima. U ovakvoj situaciji fakulteti su prinuđeni da se upuste u tržištnu trku i tako pokušaju da obezbede novčana sredstva za normalno funkcionisanje nastave. Ovakav odnos države prema obrazovanju stvorio je veliki prostor za upliv privatnog kapitala u sistem obrazovanja. U takvom sistemu fakulteti kao što je Fakultet likovnih umetnosti su neodrživi. Jedini način za sticanje sredstava postaje naplata školarina od studenata.

Pored akutnih problema oko upisa, studenti FLU su nezadovoljni materijalnim i tehničkim stanjem fakulteta. Poslednjih godina zgrada fakulteta u ulici Mila Milunovića na Topčideru je bez grejanja, fakultet ne poseduje računarski centar, oprema na kojoj studenti rade je zastarela, a studenti su prinuđeni da sav materijal sami kupuju. Nije tajna da je za ovakvo stanje odgovrna država, koja već godinama fakultetima ne isplaćuje novčana sredstva. U današnjem sistemu, koji je diktiran logikom tržišta, uloga fakulteta i profesora je izgubila svoju funkciju širenja znanja. Oni su postali oruđe u rukama kapitala i poslodavaca, čija je osnovna uloga dalja akomulacija kapitala i opravdavanje uloženih sredstava. U ovakvim odnosima nije moguće očekivati da se uprave fakulteta bore za svoje studente i dolazi se do situacije u kojoj se teret pokrivanja troškova svaljuje na studente. Svakako profesori u uprava i dalje imaju priliku da zajedno sa svojim studentima stupe u borbu za očuvanje Fakulteta likovnih umetnosti, ali i odbranu kulture i obrazovanja kao javnog dobra.

Pored očajne situacije obrazovanja, na FLU i Univerzitetu umetnosti, direktno se reflektuje i stanje u kulturi. Ono se jasno definiše sagledavanjem činjeničnog stanja koje karakterišu zatvoreni muzeji, zapuštene institucije, i finasiranjem preduzetničkih inicijativa i festivala koji iskorišćavaju mlade umetnike i predstavljaju ih kao „kreativce“ koji ni iz čega mogu da naprave nešto. Tako je postalo normalno da se mladi umetnici angažuju bez honorara i sredstava za produkcijau rada. Osećanje prestiža i mogućnost afirmacije najčešći su izgovori za ovakvo iskorišćavanje. Univerzitet umetnosti je svojim programom neminovno vezan za polje kulture i tako se nalazi između dve oblasti koje se svesno uništavaju kako bi se prodor privatnog kapitala što više olakšao. Usvajanjem strategije o visokom obrazovanju u kojoj se potencira veća saradnja fakulteta i privrede, država je svesno stvorila situaciju u kojoj će uskoro samo bogati pojedinci moći da se obrazuju. Takav scenario se dešava i u oblasti kulture. Zato studente moraju podržati pre svih umetnici i radnici u kluturi, koji rade i stvaraju u katastrofalnim uslovima, najčešće bez mogućnosti regulisanja osnovnih prava, kao što su penziono i zdravstveno osiguranje. Kako ovi problemi očekuju i „pobunjene“ mlade umetnike na Fakultetu likovnih umenosti, blokada se mora iskoristiti za njihovu jasnu formulaciju i udruživanje snaga studenata i radnika u kulturi.

Ovaj protest ima priliku da skrene pažnju kako na probleme u obrazovanju i kulturi, tako i na dublje sistemske probleme. Studenti moraju da se izbore za širu društvenu podršku, a to će postići samo proširenjem svoje borbe izvan borbe za partikularno rešavanje problema.  Neophodno je da se pokrene rasprava o problemima radnika, kulturne politike, sveopšteg siromaštva i da se jasno imenuje zajednički problem: kapitalizam i vladajuća neoliberalna ideologija.

Ukoliko Ministarstvo prosvete ne reaguju na probleme u kojima se nalazi Fakultet likovnih umetnosti, pitanje je dokle će ovakvo stanje biti održivo. Kako bi se sprečilo da FLU poklekne pritiscima tržišta, i počne sa proizvodnjom mladih „kreativaca“ koji će samo reprodukovati kapitalističku ideologiju, neophodna je veća javna podrška studentima.  Studenti moraju jasno da formulišu probleme, koji se ne smeju svesti na borbu za nekoliko dodatnih budžetskih mesta. Ova borba mora biti šira i jača. Ona mora da pokrene pitanje egzistencije, položaja studenata, prava radnika, obrazovne politike. Blokada mora dovesti do oslobođenja Fakulteta likovnih umetnosti.