 |
| fotografija preuzeta sa grupe STUDENTSKI PROTEST 2012 |
U ponedeljak 15. oktobra u 9 časova počeo je protest studenata i studentkinja Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Blokada fakulteta je počela predavanjem spiska zahteva upravi fakulteta, Univerzitetu umetnosti i nadležnom ministarstvu.
Zahtevi studenata su isključivo socijalnog
karaktera i usmereni su ka odbrani prava na obrazovanje, koje sve više postaje
dostupno samo privilegovanom sloju stanovništva.
Od početka primene Zakona o visokom obrazovanju
2006. godine, oktobarski protesti studenata su postali tradicija. Iz nekoliko
razloga ovogodišnja “pobuna” studenata Fakulteta likovnih umetnosti je
specifična. Posle prošlogodišnje burne jeseni, sa blokadama Filozofskog i Filološkog fakulteta u Beogradu, državno
rukovodstvo je izgleda pokušalo da spreči isti scenario ove godine i kupi
“studentski mir”. Tako je Skupština Srbije krajem septembra usvojila izmene
Zakona o visokom obrazovanju po kojima se studentima koji sakupe 48 bodova
omogućava upis na budžet. Većina fakulteta je jasno shvatila ovakvu političku
odluku nove vlade i svojim studentima omogućila nesmetan upis u narednu godinu.
Kako je školski sistem u Srbiji potpuno uništen i zapušten, jedna odluka vlade
nije mogla da spreči pucanje sistema. Tako su ove godine protesti počeli na Fakultetu
likovnih umetnosti, koji je deo najmanjeg državnog univerztieta i skoro
zaboravljenog Univerziteta umetnosti. Kao specifičnost treba istaći i odluku
studenata da odmah krenu u blokadu fakulteta. Ovakvom odlukom studenti su
ubruzo skrenuli pažnju na svoje probleme.
Pod pritiscima neoliberalne ideologije, koja je zahvatila
i obrazovni sektor, država se sve više povlači i sve manje ulaže u obrazovanje,
a samim tim i u razvoj fakulteta. Odvajanja za obrazovanje iz budžeta Republike
Srbije konstantno smanjuju, a Ministarstvo prosvete ne isplaćuje novčana
sredstva fakultetima. U ovakvoj situaciji fakulteti su prinuđeni da se upuste u
tržištnu trku i tako pokušaju da obezbede novčana sredstva za normalno
funkcionisanje nastave. Ovakav odnos države prema obrazovanju stvorio je veliki
prostor za upliv privatnog kapitala u sistem obrazovanja. U takvom sistemu
fakulteti kao što je Fakultet likovnih umetnosti su neodrživi. Jedini način za
sticanje sredstava postaje naplata školarina od studenata.
Pored akutnih problema oko upisa, studenti FLU
su nezadovoljni materijalnim i tehničkim stanjem fakulteta. Poslednjih godina
zgrada fakulteta u ulici Mila Milunovića na Topčideru je bez grejanja, fakultet
ne poseduje računarski centar, oprema na kojoj studenti rade je zastarela, a
studenti su prinuđeni da sav materijal sami kupuju. Nije tajna da je za ovakvo
stanje odgovrna država, koja već godinama fakultetima ne isplaćuje novčana sredstva.
U današnjem sistemu, koji je diktiran logikom tržišta, uloga fakulteta i
profesora je izgubila svoju funkciju širenja znanja. Oni su postali oruđe u
rukama kapitala i poslodavaca, čija je osnovna uloga dalja akomulacija kapitala
i opravdavanje uloženih sredstava. U ovakvim odnosima nije moguće očekivati da
se uprave fakulteta bore za svoje studente i dolazi se do situacije u kojoj se
teret pokrivanja troškova svaljuje na studente. Svakako profesori u uprava i
dalje imaju priliku da zajedno sa svojim studentima stupe u borbu za očuvanje
Fakulteta likovnih umetnosti, ali i odbranu kulture i obrazovanja kao javnog
dobra.
Pored očajne situacije obrazovanja, na FLU i
Univerzitetu umetnosti, direktno se reflektuje i stanje u kulturi. Ono se jasno
definiše sagledavanjem činjeničnog stanja koje karakterišu zatvoreni muzeji,
zapuštene institucije, i finasiranjem preduzetničkih inicijativa i festivala
koji iskorišćavaju mlade umetnike i predstavljaju ih kao „kreativce“ koji ni iz
čega mogu da naprave nešto. Tako je postalo normalno da se mladi umetnici
angažuju bez honorara i sredstava za produkcijau rada. Osećanje prestiža i
mogućnost afirmacije najčešći su izgovori za ovakvo iskorišćavanje. Univerzitet
umetnosti je svojim programom neminovno vezan za polje kulture i tako se nalazi
između dve oblasti koje se svesno uništavaju kako bi se prodor privatnog
kapitala što više olakšao. Usvajanjem strategije o visokom obrazovanju u kojoj
se potencira veća saradnja fakulteta i privrede, država je svesno stvorila
situaciju u kojoj će uskoro samo bogati pojedinci moći da se obrazuju. Takav
scenario se dešava i u oblasti kulture. Zato studente moraju podržati pre svih
umetnici i radnici u kluturi, koji rade i stvaraju u katastrofalnim uslovima,
najčešće bez mogućnosti regulisanja osnovnih prava, kao što su penziono i
zdravstveno osiguranje. Kako ovi problemi očekuju i „pobunjene“ mlade umetnike
na Fakultetu likovnih umenosti, blokada se mora iskoristiti za njihovu jasnu
formulaciju i udruživanje snaga studenata i radnika u kulturi.
Ovaj protest ima priliku da skrene pažnju kako
na probleme u obrazovanju i kulturi, tako i na dublje sistemske probleme.
Studenti moraju da se izbore za širu društvenu podršku, a to će postići samo
proširenjem svoje borbe izvan borbe za partikularno rešavanje problema. Neophodno je da se pokrene rasprava o
problemima radnika, kulturne politike, sveopšteg siromaštva i da se jasno
imenuje zajednički problem: kapitalizam i vladajuća neoliberalna ideologija.
Ukoliko Ministarstvo prosvete ne reaguju na
probleme u kojima se nalazi Fakultet likovnih umetnosti, pitanje je dokle će
ovakvo stanje biti održivo. Kako bi se sprečilo da FLU poklekne pritiscima
tržišta, i počne sa proizvodnjom mladih „kreativaca“ koji će samo reprodukovati
kapitalističku ideologiju, neophodna je veća javna podrška studentima. Studenti moraju jasno da formulišu probleme, koji
se ne smeju svesti na borbu za nekoliko dodatnih budžetskih mesta. Ova borba
mora biti šira i jača. Ona mora da pokrene pitanje egzistencije, položaja
studenata, prava radnika, obrazovne politike. Blokada mora dovesti do
oslobođenja Fakulteta likovnih umetnosti.
